MMF o Srbiji 2026

Stabilnost pod pritiskom, reforme su nužnost

Prikaz Treće revizije Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) Međunarodnog monetarnog fonda za Republiku Srbiju

Dobra fiskalna vest i upozorenje u istom dokumentu

Najnoviji izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda o Srbiji predstavlja možda najrealističniju procenu stanja domaće ekonomije u poslednjih nekoliko godina. Glavna poruka je jednostavna:

„Srpska ekonomija ostala je otporna uprkos intenziviranju spoljnih i unutrašnjih izazova.“

Međutim, odmah nakon toga MMF upozorava da su rizici i dalje „okrenuti naniže“ („risks to the outlook are tilted to the downside“) i da će naredne dve godine biti presudne za održavanje makroekonomske stabilnosti.

Posebno se skreće pažnja da predstojeći izborni ciklus može ugroziti fiskalnu disciplinu i usporiti reforme („Domestically, the approaching electoral cycle in 2026 could reignite protests, weaken policy discipline, and slow reform implementation, potentially undermining Serbia’s track record of prudent macroeconomic management and medium-term growth prospects“).

MMF sreće pažnju i na činjenicu da je došlo do pada direktnih stranih investicija, odliva kapitala i privremenog rasta tražnje za devizama zbog situacije sa NIS-om („… net FDI more than halved year‑on‑year, portfolio outflows emerged, and uncertainty related to NIS triggered a temporary surge in FX demand“).

Dok Vlada ističe rast plata, penzija i investicija, MMF fokus prebacuje na manje vidljive probleme: energetsku bezbednost, rast fiskalnih rizika, stanje javnih preduzeća, zaduženost lokalnih samouprava i sporost institucionalnih reformi.

1. Privreda raste sporije nego što se očekivalo

MMF procenjuje da je Srbija u 2025. godini ostvarila svega 2% rasta BDP-a, značajno manje od stopa na koje se javnost navikla prethodnih godina.

Razlozi:

• problemi u energetskom sektoru;
• prekid rada rafinerije NIS tokom dela godine;
• slaba poljoprivredna sezona;
• trgovinske tenzije u svetu;
• rat na Bliskom istoku;
• političke tenzije i protesti u zemlji.

Ipak, MMF očekuje oporavak tokom 2026. i posebno 2027. godine, kada bi dodatni impuls trebalo da donesu infrastrukturni projekti i aktivnosti povezane sa EXPO 2027.

Komentar

Ovo praktično znači da Srbija ulazi u period sporijeg, ali nadajmo se stabilnijeg rasta. Model zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i velikim subvencijama investitorima pokazuje znake zamora, što MMF indirektno potvrđuje pozivom na prelazak ka ekonomiji veće dodatne vrednosti. Slični komentari su se mogli čuti i od Fiskalnog saveta (naš tekst o mišljenju Fiskalnog saveta na Nacrt fiskalne strategije).

2. Inflacija je pod kontrolom, ali opasnost nije prošla

MMF ocenjuje da je inflacija značajno obuzdana.

U aprilu 2026. iznosila je 3,3%, što je unutar ciljanog opsega Narodne banke Srbije.

Međutim, posebno upozorenje odnosi se na tzv. baznu inflaciju: „Bazna inflacija ostala je na 4,4 odsto.“

To znači da su osnovni inflatorni pritisci i dalje prisutni, naročito u sektoru usluga.

Očekuje se rast cena prvenstveno zbog ponovnog vraćanja akciza na gorivo i postepenog prenošenja većih cena goriva na cene drugih proizvoda i usluga („As fuel excise cuts are phased out, global energy market pressures are expected to gradually pass through into domestic energy and broader consumer prices“).

NBS je spremna na dalje podizanje referentne kamatne stope ako to bude potrebno („the NBS indicated its readiness to tighten further if inflation expectations rise, second-round effects emerge, or inflation settles above the upper bound of the tolerance band“), što znači skuplje kredite za gradjane i privredu. I MMF i NBS očekuju da inflacija krajem ove godine privremeno bude iznad ciljane inflacije (očekuje se inflacija od 5%).

Šta MMF predlaže?

• nastavak restriktivne monetarne politike;
• spremnost NBS da dodatno pooštri politiku ukoliko inflacija ponovo ubrza;
• pažljivo praćenje kreditnog rasta.

3. Fiskalna disciplina ostaje najveći adut Srbije

Jedan od najpozitivnijih delova izveštaja odnosi se na javne finansije.

MMF navodi da su svi ciljevi programa za kraj 2025. godine ispunjeni:

• deficit;
• javna potrošnja;
• docnje države;
• nivo deviznih rezervi.

Posebno je važno što javni dug ostaje ispod 45% BDP-a.

Za zemlju u razvoju to predstavlja relativno bezbedan nivo zaduženosti.

U periodu kada mnoge evropske države beleže rast dugova i deficita, Srbija zadržava fiskalni prostor za nove investicije i eventualne krizne intervencije.

4. Energetika ostaje najveća tačka rizika

Možda najvažniji deo izveštaja odnosi se na energetiku.

MMF više puta u izveštaju pominje NIS, EPS, rast cena energije, energetsku bezbednost.

Dokument navodi da su američke sankcije i problemi oko vlasničke strukture NIS-a izazvali ozbiljne poremećaje u snabdevanju i povećali neizvesnost.

Istovremeno, MMF smatra da EPS mora da ubrza reforme.

Ključna preporuka u tom delu glasi: Restrukturiranje EPS-a treba ubrzati.

Fond takođe insistira na:

• boljoj naplati računa;
• smanjenju političkog uticaja;
• jačanju korporativnog upravljanja;
• postepenom približavanju cena električne energije tržišnim nivoima.

MMF takođe traži okončanje uredbe o smanjenu akciza na gorivo izazvanog energetskim šokom i rastom cene nafte na svetskim tržištima do jula ove godine („The authorities committed to continue increasing regulated fuel prices to ensure full price pass-through and phase out the excise cuts by July 2026“) kao i uskladjivanje cene električne energije („The authorities remain committed to achieving full cost recovery, including through regular inflation-linked indexation of household electricity tariffs“).

Komentar

MMF jasno stavlja do znanja da bez reforme energetskog sektora nema dugoročne fiskalne stabilnosti.

5. MMF upozorava na fiskalne rizike izvan centralnog nivoa vlasti

Jedan detalj ovog izveštaja u javnosti je prošao gotovo neopaženo.

Fond posebno ističe rizike povezane sa:

• JP Putevi Srbije;
• Grad Beograd.

JP Putevi Srbije se pominje u izvestaju kao ozbiljan problem koji traži rešenje. Navodi se i da treba hitno završiti procenu finansijske pozicije Beograda kako bi se izbegli problemi u narednim budžetskim ciklusima („Domestic arrears at RoS should be durably addressed through stronger monitoring and expenditure controls, alongside measures to align operational obligations with revenues. The ongoing assessment of the financial position of the City of Belgrade should be completed promptly to mitigate fiscal risks ahead of the next budget cycle.“).

Komentar

MMF retko direktno izdvaja pojedinačne lokalne samouprave.

Kada to učini, obično znači da postoje ozbiljna pitanja vezana za buduće obaveze, investicije ili dugove koji mogu postati teret za državni budžet.

6. Tržište nekretnina i subvencionisanih kredita dolazi pod lupu

Fond je veoma kritičan prema širenju državnih garancija za stambene kredite mladima.

Navodi se da program već ima sve izraženije negativne efekte na tržište hipoteka i da ga ne bi trebalo dodatno širiti.

Šta ovo znači?

MMF praktično upozorava da prevelika državna podrška može podići cene stanova, povećati zaduženost domaćinstava i stvoriti balon na tržištu nekretnina.

Ovo je jedna od najdirektnijih kritika konkretne javne politike u izveštaju („…the pace of household credit growth warrants close attention. …The authorities have therefore agreed to: (i) allow the supervisory expectations on cash loan and mortgage interest rates to expire as scheduled in September 2026…“).

7. Institucije postaju važnije od makroekonomije

Možda najzanimljiviji deo dokumenta nije ekonomski već sistemski gde MMF vidi nužnost reformi(„Reinvigorating broader structural reforms is critical to support Serbia’s transition toward a higher value-added growth model.“).

MMF konstatuje da je Srbija uglavnom rešila kratkoročne makroekonomske probleme, ali da sada najveće prepreke razvoju postaju:

• kvalitet institucija;
• efikasnost pravosuđa;
• korupcija;
• regulatorna predvidljivost;
• upravljanje državnim preduzećima.

Komentar

Ovo je verovatno najznačajnija politička poruka celog dokumenta. Srbija mora da ubrza reforme. To je opšti zaključak i preporuka MMF („Serbia needs to accelerate governance and business-environment reforms to support a transition toward a higher value-added growth model.“).

Šta bi Vlada Srbije trebalo da uradi?

Na osnovu preporuka MMF-a mogu se izdvojiti četiri prioriteta:

1. Ubrzati reformu EPS-a i energetskog sektora

Bez finansijski održivog energetskog sistema rast će biti ograničen, a budžetski rizici veći.

2. Očuvati fiskalnu disciplinu pred izbore

MMF jasno upozorava da predizborni ciklus može ugroziti dosadašnje rezultate.

3. Povećati transparentnost velikih infrastrukturnih projekata

Poseban fokus stavljen je na projekte od posebnog interesa i međudržavne sporazume.

4. Preći sa modela rasta zasnovanog na investicijama na model zasnovan na produktivnosti

To podrazumeva bolje obrazovanje, inovacije, efikasnije sudove i manje administrativnih prepreka.

Završni komentar

Izveštaj MMF-a za 2026. godinu nije ni alarmantan ni euforičan.

Njegova osnovna poruka može se sažeti ovako:

Srbija je makroekonomski stabilna, ali više ne može da računa da će sama stabilnost obezbediti razvoj. Potrebne su reforme.

Javni dug je pod kontrolom, inflacija je uglavnom obuzdana, bankarski sistem je stabilan i budžet je disciplinovan. Međutim, naredna faza razvoja zavisiće mnogo više od kvaliteta institucija, reforme energetike, efikasnosti javnog sektora i sposobnosti države da upravlja rastućim fiskalnim rizicima.

Drugim rečima, MMF smatra da je Srbija uspešno položila ispit stabilnosti — ali da tek predstoji mnogo teži ispit modernizacije.

Najveća vrednost ovog izveštaja nije u brojkama o rastu, inflaciji ili dugu, već u onome što se između redova može pročitati. MMF praktično potvrđuje da Srbija danas nema problem sa kratkoročnom makroekonomskom stabilnošću, već sa kvalitetom upravljanja državom. Dok se javnost godinama fokusira na procente rasta i rekordne investicije, ključni izazovi ostaju isti: neefikasna javna preduzeća, politički uticaj na ekonomske odluke, nedovoljna transparentnost velikih projekata i slabe institucije koje bi trebalo da obezbede odgovornost.

Posebno je zabrinjavajuće što se gotovo svi najveći rizici koje MMF navodi – energetika, lokalne finansije, državna preduzeća i tržišni poremećaji– ne mogu rešiti novim zaduživanjem ili jednokratnim investicijama. To su problemi upravljanja, a ne problemi novca. Upravo zato ovaj izveštaj treba posmatrati kao upozorenje da je dosadašnji model razvoja dostigao svoje granice. Ako se reforme budu odlagale, Srbija rizikuje da ostane zemlja sa stabilnim makroekonomskim pokazateljima, ali bez dovoljno snažnih institucija da tu stabilnost pretvori u dugoročan i održiv razvoj.