Inflacija u Srbiji jun 2026

Da li građani osećaju olakšanje?

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je međugodišnja inflacija u junu 2026.g. usporila. Na prvi pogled, to predstavlja dobru vest – nakon višegodišnjeg perioda izraženih cenovnih pritisaka, Srbija se vraća u inflacioni okvir koji Narodna banka Srbije smatra poželjnim za stabilan ekonomski rast. Međutim, iza zbirnih statističkih pokazatelja krije se znatno složenija slika.

Narodna banka Srbije u svom saopštenju ističe da je inflacija u najvećoj meri usporena zahvaljujući padu cena hrane, pre svega povrća, kao i povoljnijim kretanjima na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, bazna inflacija – koja isključuje cene hrane, energije, alkohola i duvana – ostaje na relativno visokom nivou, što ukazuje da inflatorni pritisci u domaćoj ekonomiji nisu u potpunosti nestali.

Šta kažu konkretni brojevi?

Najnoviji podaci pokazuju da su potrošačke cene u junu porasle za 0,2% u odnosu na maj, dok je međugodišnja inflacija iznosila 2,7%, što znači da su cene u proseku bile 2,7% više nego u junu prethodne godine. U odnosu na kraj 2025. godine, cene su više za 2,6%.

Međutim, zbirni podatak prikriva značajne razlike između pojedinih kategorija. Tokom juna najveći mesečni rast zabeležen je u grupi rekreacija, sport i kultura (+5,0%), zatim kod predmeta i usluga lične nege (+0,8%), nameštaja i opreme za domaćinstvo (+0,7%), kao i u oblasti zdravlja (+0,5%). S druge strane, hrana i bezalkoholna pića pojeftinili su za 0,6%, što je bio jedan od ključnih razloga usporavanja ukupne inflacije.

Narodna banka Srbije ocenjuje da je inflacija ponovo u granicama ciljanog opsega od 3% ± 1,5 procentnih poena, ali istovremeno ukazuje da bazna inflacija (na godišnjem nivou 4,6%) i dalje pokazuje otpornost, odnosno da pritisci na rast cena u pojedinim segmentima privrede nisu u potpunosti nestali. Upravo zato usporavanje ukupne inflacije ne znači da su svi proizvodi i usluge pojeftinili, već da prosečan rast cena više nije tako izražen kao prethodnih godina.

Statistika nije isto što i iskustvo građana

Jedan od najvećih izazova pri tumačenju inflacije jeste razlika između statističkog proseka i stvarnog osećaja potrošača.

Inflacija meri brzinu rasta cena, a ne njihov apsolutni nivo. Drugim rečima, činjenica da inflacija pada ne znači da su proizvodi pojeftinili. U najvećem broju slučajeva znači samo da cene rastu sporije nego prethodne godine.

Građani zato često imaju utisak da zvanični podaci “nisu realni”. Zapravo, statistika nije pogrešna – ona meri nešto drugo. Potrošači svakodnevno upoređuju današnje cene sa onima od pre dve ili tri godine, kada su mnogi osnovni proizvodi bili značajno jeftiniji. Taj jaz između statističke metodologije i subjektivnog osećaja kupovne moći stvara utisak da inflacija “na papiru” ne odgovara životnoj realnosti.

Hrana više nije glavni problem – usluge postaju novi izvor pritiska

Pad cena hrane predstavlja važan faktor u usporavanju ukupne inflacije. Međutim, struktura inflacije pokazuje da rast cena usluga ostaje izražen.

Turistički aranžmani, ugostiteljstvo, pojedine usluge stanovanja i drugi segmenti bazne inflacije nastavljaju da beleže rast. To potvrđuje da inflacija više nije isključivo posledica globalnih poremećaja u lancima snabdevanja ili skoka cena energenata, već da značajan deo cenovnih pritisaka dolazi iz domaće ekonomije.

To je posebno važno jer su upravo usluge segment u kojem se cene najsporije vraćaju na prethodne nivoe.

Da li je inflacija pobedila?

Narodna banka Srbije ocenjuje da se inflacija kreće u skladu sa očekivanjima i da monetarna politika daje rezultate. Takva ocena ima uporište u zvaničnim podacima.

Međutim, postoji prostor za oprez.

Bazna inflacija ostaje iznad ukupne inflacije, što znači da su osnovni cenovni pritisci i dalje prisutni. Takođe, geopolitičke tenzije, promene cena energenata na svetskom tržištu mogu relativno brzo promeniti sadašnji trend.

Drugim rečima, usporavanje inflacije predstavlja pozitivan signal, ali ne i konačan kraj inflatornog ciklusa.

Kupovna moć se obnavlja sporije nego što inflacija pada

Za većinu građana ključni pokazatelj nije stopa inflacije već pitanje koliko robe i usluga mogu da kupe za svoju platu.

Ako su cene u prethodne tri godine porasle kumulativno 30 ili 40 odsto, čak i inflacija od svega nekoliko procenata ne znači automatski povratak prethodnog životnog standarda. Da bi se kupovna moć značajnije oporavila, potrebno je da rast zarada bude dugoročno veći od rasta cena.

Upravo zato pad inflacije predstavlja tek prvi korak ka ekonomskom oporavku domaćinstava, a ne njegov završetak.

Novčanici građana i statistika o inflaciji

Podaci Republičkog zavoda za statistiku i analiza Narodne banke Srbije govore da se inflacija u Srbiji nalazi na silaznoj putanji, što je nesumnjivo pozitivan makroekonomski signal. Ipak, iza povoljnih agregatnih pokazatelja ostaju izazovi koje građani i privreda i dalje osećaju – visoke cene koje su se akumulirale prethodnih godina, rast cena usluga i sporiji oporavak kupovne moći.

Zbog toga bi bilo pogrešno posmatrati nižu inflaciju kao dokaz da je problem visokih troškova života u potpunosti rešen. Mnogo preciznije bilo bi reći da je inflacija pod većom kontrolom nego ranije, ali da će se njene posledice na standard građana osećati još neko vreme.

Kada se govori o inflaciji, često se ima utisak da se vodi razgovor između dve potpuno različite realnosti. Jedna je statistička – zasnovana na metodologijama i prosečnim pokazateljima. Druga je svakodnevna – ona koju građani osećaju prilikom svake kupovine. Oba pogleda su legitimna, ali nisu uvek lako pomirljiva.

Ekonomski pokazatelji trebalo da budu polazna tačka za razgovor, a ne njegov kraj. Usporavanje inflacije jeste pozitivan signal i važno je da ga ne umanjujemo, ali podjednako je važno da ne zanemarimo činjenicu da visoke cene iz prethodnog perioda i dalje određuju životni standard velikog broja ljudi. Tek kada građani počnu da osećaju stvarno poboljšanje svoje kupovne moći, statistički podaci i svakodnevno iskustvo počeće da govore istim jezikom.