Zašto većina gubi novac na Forexu i opcijama?
Mi na ovom sajtu načelno ne dajemo savete da li nešto treba kupiti? Ne vidimo našu ulogu tu, već prvenstveno u informisanju i podizanju nivoa znanja o temi finansijske pismenosti i investiranja. Isto važi i za pitanje: da li nešto ne kupovati i izbegavati? Imajući to u vidu obradićemo i ovu temu iz ugla malog retail investitora. Na svakom je da u skladu sa svojim preferencijama, sklonosti riziku i znanju odluči da li je neki finansijski/investicioni proizvod za njega ili nije.
Derivati
U eri digitalnih finansija nikada nije bilo lakše pristupiti globalnim tržištima. Dovoljno je nekoliko minuta za otvaranje naloga kod online brokera, nekoliko stotina evra početnog kapitala i mobilni telefon kako bi pojedinac mogao da trguje valutama, opcijama, indeksima, robama ili kriptovalutama. Društvene mreže i marketinške kampanje često stvaraju utisak da je aktivno trgovanje finansijskim derivatima moderan i dostupan put ka finansijskoj nezavisnosti. Fotografije luksuznih automobila, egzotičnih destinacija i navodno ogromnih dnevnih profita postale su sastavni deo promotivnog sadržaja industrije online trgovanja.
Međutim, iza privlačne slike krije se znatno drugačija realnost.
Podaci regulatornih tela širom sveta godinama pokazuju isti obrazac: velika većina malih investitora koji trguju derivatima završava sa finansijskim gubitkom. U zavisnosti od tržišta i instrumenta, između 70 i 90 procenata retail investitora dugoročno izgubi novac. Takvi rezultati nisu izuzetak niti posledica pojedinačnih grešaka. Oni predstavljaju sistemsku karakteristiku tržišta derivata.
Da bismo razumeli zašto se to dešava, potrebno je najpre razumeti prirodu samih instrumenata.
Derivati su finansijski ugovori čija vrednost zavisi od kretanja neke druge imovine. To mogu biti valute, akcije, obveznice, berzanski indeksi, roba ili kriptovalute. Najpopularniji derivati među retail investitorima danas su Forex ugovori, CFD-ovi i opcije.
Rizici
Za razliku od klasičnog investiranja, gde investitor kupuje deo kompanije ili određenu imovinu, kod derivata se uglavnom spekuliše o budućem kretanju cena. Upravo ta spekulativna priroda predstavlja prvi veliki rizik.
Drugi i mnogo opasniji rizik jeste finansijska poluga, poznata kao leverage. Ona omogućava trgovcu da raspolaže pozicijama višestruko većim od sopstvenog kapitala. Na prvi pogled to deluje privlačno jer obećava veće prinose. U stvarnosti, leverage podjednako uvećava i gubitke.
Investitor sa hiljadu evra na računu može kontrolisati poziciju vrednu deset, dvadeset ili čak trideset hiljada evra. Dovoljno je relativno malo pomeranje tržišta u pogrešnom smeru da značajan deo kapitala nestane za nekoliko minuta. U ekstremnim situacijama račun može biti potpuno ispražnjen pre nego što investitor uspe da reaguje.
Ovo nije teorijska mogućnost. To je svakodnevna pojava na tržištima derivata.
Poseban problem predstavlja činjenica da retail investitori često ulaze na tržište sa pogrešnim očekivanjima. Mnogi veruju da će uz nekoliko video kurseva, nekoliko tehničkih indikatora i malo sreće uspeti da nadmaše tržište. Takva pretpostavka ignoriše činjenicu da sa druge strane trgovine ne stoje amateri.
Na finansijskim tržištima mali investitor ne trguje protiv drugih malih investitora. Njegovi konkurenti su investicione banke, hedge fondovi, market maker kompanije i sofisticirani algoritmi koji obrađuju ogromne količine podataka u deliću sekunde. Ti učesnici raspolažu milijardama dolara kapitala, timovima matematičara, programera i ekonomista, kao i tehnologijom koja je daleko izvan domašaja prosečnog pojedinca.
Kada retail investitor otvori poziciju na Forex tržištu ili kupi opciju, on u suštini ulazi u takmičenje protiv profesionalaca koji su godinama razvijali sisteme za upravljanje rizikom i analizu tržišta. Verovanje da će pojedinac sa nekoliko meseci iskustva kontinuirano “pobeđivati” takve učesnike predstavlja nerealnu iluziju.
Psihologija trgovanja
Dodatni problem predstavlja psihologija trgovanja. Ljudi nisu racionalne mašine. Kada novac počne da raste, javlja se pohlepa. Kada počne da pada, javlja se strah. Nakon nekoliko uzastopnih gubitaka mnogi pokušavaju da „vrate izgubljeno“ povećavanjem rizika, što često vodi još većim gubicima.
Brojna istraživanja iz oblasti ponašajnih finansija pokazala su da upravo emocionalne reakcije predstavljaju jedan od glavnih razloga neuspeha malih investitora. Tržište veoma često kažnjava impulsivne odluke.
Posebno treba istaknuti činjenicu da industrija online trgovanja ostvaruje profit nezavisno od toga da li klijent zarađuje ili gubi. Brokeri ostvaruju prihode kroz spreadove, provizije, troškove finansiranja i visok obim trgovanja. Iz tog razloga marketinške kampanje često podstiču aktivno trgovanje, iako statistika pokazuje da učestalo trgovanje obično povećava verovatnoću gubitka.
Nije slučajno što regulatori u Evropskoj uniji zahtevaju da brokeri na platformama za trgovanje jasno ističu upozorenja o procentu klijenata koji gube novac. Takva upozorenja nisu formalnost. Ona predstavljaju rezultat godina prikupljanja podataka koji pokazuju da većina malih investitora ne uspeva da ostvari dugoročnu profitabilnost.
Možda najvažnija poruka jeste da trgovanje derivatima ne treba posmatrati kao oblik investiranja u klasičnom smislu. To je kratkoročno trgovanje veoma rizičnim finansijskim instumentima. Dugoročno investiranje podrazumeva sticanje vlasništva nad imovinom koja stvara vrednost tokom vremena. Trgovanje derivatima, sa druge strane, uglavnom predstavlja spekulaciju o kratkoročnim promenama cena.
To ne znači da je profit nemoguć. Postoje profesionalni trgovci koji ostvaruju značajne rezultate. Međutim, oni predstavljaju manjinu koja iza sebe ima godine iskustva, strogu kontrolu rizika, napredna znanja iz finansija i sposobnost da disciplinovano sprovodi strategiju čak i tokom perioda velikih gubitaka.
Za prosečnog građanina koji želi da sačuva i uveća svoju ušteđevinu, derivati su često mnogo bliži kockanju nego investiranju. Visoka poluga, složeni proizvodi, psihološki pritisak i konkurencija profesionalnih učesnika stvaraju okruženje u kojem statističke šanse nisu na strani malog investitora.
Zbog toga bi svako ko razmatra trgovanje Forexom, opcijama ili drugim derivatima trebalo najpre da postavi jednostavno pitanje: ako između sedam i devet od deset učesnika na kraju izgubi novac, zašto verujem da ću baš ja biti među malobrojnim izuzecima?
Odgovor na to pitanje često je važniji od bilo koje trgovačke strategije.