Šta je rizik u investiranju?
Rizik je jedan od najvažnijih pojmova u svetu finansija i investiranja. Većina ljudi ga povezuje sa mogućnošću gubitka novca, ali u finansijama rizik predstavlja neizvesnost, odnosno mogućnost da se ostvareni rezultat razlikuje od očekivanog.
Na primer, ako novac držite u gotovini ili na štednom računu, verovatnoća velikog nominalnog gubitka je mala, ali su i mogućnosti zarade minimalne. Sa druge strane, ulaganje u akcije, investicione fondove ili druge finansijske instrumente može doneti veće prinose, ali podrazumeva i veću neizvesnost u pogledu budućih rezultata.
Zbog toga se rizik najčešće definiše kao verovatnoća odstupanja ostvarenog prinosa od očekivanog prinosa investicije. Iako odstupanje može biti i pozitivno i negativno, u praksi se pojam rizika uglavnom vezuje za mogućnost finansijskog gubitka ili ostvarivanja prinosa nižeg od očekivanog.
Veći rizik – veći potencijalni prinos
Jedan od osnovnih principa savremene finansijske teorije jeste postojanje pozitivne veze između rizika i prinosa. Ovaj odnos poznat je kao odnos rizika i prinosa (risk-return tradeoff).
U praksi to znači da investitori očekuju viši prinos kao naknadu za preuzimanje većeg rizika. Investicije koje se smatraju sigurnijim, poput državnih obveznica ili bankarske štednje, uglavnom donose niže prinose. Nasuprot tome, ulaganja u akcije tehnoloških kompanija mogu ostvariti znatno veće prinose, ali su istovremeno izložena većim oscilacijama vrednosti.
Cilj investitora nije da potpuno izbegne rizik, već da pronađe nivo rizika koji odgovara njegovim finansijskim ciljevima, vremenskom horizontu ulaganja i spremnosti da podnese moguće gubitke!
Vrste rizika u investiranju
Rizici kojima su investitori izloženi mogu se podeliti na više kategorija, a najvažnija podela je na sistematski i nesistematski rizik.
Sistematski (tržišni) rizik
Sistematski rizik nastaje usled faktora koji utiču na celokupno tržište i ekonomiju. To mogu biti promene kamatnih stopa, inflacija, recesija, politička nestabilnost, međunarodni sukobi ili globalne finansijske krize.
Ovaj rizik nije moguće u potpunosti eliminisati diversifikacijom, jer takvi događaji utiču na veliki broj investicija istovremeno.
Nesistematski (specifični) rizik
Nesistematski rizik vezan je za pojedinačnu kompaniju, industriju ili sektor. Na primer, loše poslovne odluke menadžmenta, gubitak važnog kupca ili problemi u proizvodnji mogu negativno uticati na poslovanje jedne kompanije.
Za razliku od sistematskog rizika, nesistematski rizik može se značajno smanjiti pravilnom diversifikacijom portfolija, odnosno raspodelom ulaganja na veći broj različitih investicija.
Ostale vrste rizika
Pored navedene podele, investitori se susreću i sa drugim oblicima rizika:
- Kreditni rizik – mogućnost da dužnik ne ispuni svoje finansijske obaveze.
- Likvidnosni rizik – nemogućnost brze prodaje imovine po fer tržišnoj ceni.
- Inflatorni rizik – smanjenje kupovne moći novca usled rasta cena.
- Valutni rizik – gubici nastali zbog promena deviznih kurseva.
- Politički i regulatorni rizik – promene zakona, poreskih propisa ili političkih okolnosti koje mogu uticati na investicije.
Kako se rizik meri?
Savremena finansijska teorija razvila je različite metode za merenje i procenu rizika.
Jedan od najvažnijih doprinosa dala je teorija portfolija Harija Markovica (Harry Markowitz), koja polazi od ideje da investitori mogu kombinovanjem različitih investicija formirati portfolio koji pruža najbolji odnos između rizika i očekivanog prinosa. Ovaj koncept poznat je kao efikasna granica (efficient frontier).
U okviru ove teorije rizik se najčešće meri pomoću varijanse ili standardne devijacije prinosa, koje pokazuju koliko se rezultati ulaganja mogu razlikovati od prosečne vrednosti.
Kasnije je razvijen i model vrednovanja kapitalne aktive (CAPM – Capital Asset Pricing Model), koji uvodi beta koeficijent kao meru sistematskog rizika. Beta pokazuje koliko je određena investicija osetljiva na promene celokupnog tržišta.
Pored tradicionalnih mera, danas se koriste i napredniji alati kao što su Value at Risk (VaR) i Conditional Value at Risk (CVaR), koji pomažu u proceni mogućih gubitaka u određenom vremenskom periodu i pri određenom nivou verovatnoće.
Upravljanje rizikom (značaj diversifikacije)
Jedan od najvažnijih načina upravljanja rizikom jeste diversifikacija.
Diversifikacija podrazumeva raspodelu kapitala na različite vrste imovine, sektore i geografska područja. Umesto ulaganja celokupnog iznosa u jednu kompaniju ili jedan sektor, investitor sredstva raspoređuje na više različitih investicija.
Na primer, portfolio može sadržati akcije, obveznice, nekretnine ili robe (commodities). Na taj način negativni rezultati jedne investicije mogu biti ublaženi boljim rezultatima drugih ulaganja.
Ipak, važno je naglasiti da diversifikacija ne eliminiše sve rizike. Tokom velikih ekonomskih ili finansijskih kriza često dolazi do istovremenog pada vrednosti različitih vrsta imovine, što smanjuje njenu efikasnost.
Vreme kao saveznik investitora
Pored diversifikacije, značajan faktor u upravljanju rizikom jeste i vreme.
Kratkoročne promene cena na finansijskim tržištima mogu biti veoma izražene i često su posledica ekonomskih vesti, političkih događaja ili promena raspoloženja investitora. Međutim, istorijski posmatrano, tržišta kapitala su na duži rok uglavnom ostvarivala rast uprkos povremenim (ponekad i dugotrajnim) krizama i padovima.
Zbog toga duži investicioni horizont može značajno smanjiti uticaj kratkoročnih tržišnih oscilacija i povećati verovatnoću ostvarivanja planiranih investicionih ciljeva.
Rizici koje često zanemarujemo (a očigledni su)
Neki od najvažnijih rizika nisu uvek u fokusu investitorima iako se sa njima susrećemo svaki dan.
Likvidnosni rizik
Likvidnosni rizik nastaje kada investitor poseduje vrednu imovinu, ali je ne može brzo prodati po odgovarajućoj tržišnoj ceni (već uz neki diskont; cenu koja je manja od tržišne u trenutku prodaje). Takva situacija može predstavljati problem ukoliko je novac potreban u kratkom roku i dovesti do gubitka koji opet zavisi os stepena nelikvidnosti imovine.
Inflatorni rizik
Inflacija postepeno smanjuje kupovnu moć novca. Ukoliko prinos na investiciju zaostaje za stopom inflacije, realna vrednost ulaganja opada, čak i kada nominalna vrednost ostaje ista ili raste. Zbog toga uspešno investiranje ne podrazumeva samo očuvanje kapitala, već i ostvarivanje prinosa koji će dugoročno nadmašiti inflaciju.
Rizik je neizostavan deo svakog investicionog procesa. Ne postoji investicija koja je potpuno bez rizika. Čak i ne ulaganje nosi određene opasnosti, poput gubitka kupovne moći usled inflacije.
Ključ uspešnog investiranja nije u potpunom izbegavanju rizika, već u njegovom razumevanju, pravilnoj proceni i efikasnom upravljanju. Poznavanje različitih vrsta rizika, primena diversifikacije i dugoročno planiranje omogućavaju investitorima da donose bolje odluke i povećaju verovatnoću pozitivnog prinosa investicija i ostvarivanja svojih finansijskih ciljeva.
Iako savremeni finansijski modeli pružaju sve metode za analizu tržišta, rizik se nikada ne može u potpunosti eliminisati. Njime se može upravljati i optimizovati u skladu sa ciljevima, mogućnostima i željama svakog investitora.
Posmatrano iz šire perspektive, rizik nije samo finansijska kategorija već i sastavni deo svakog procesa donošenja odluka. U investiranju, kao i u drugim oblastima života, potpuno odsustvo rizika najčešće znači i ograničene mogućnosti za napredak. Upravo zato uspešni investitori nisu oni koji izbegavaju neizvesnost, već oni koji je razumeju, prihvataju i donose odluke na osnovu znanja, discipline i dugoročnog planiranja.